Svet je lep dok smo zdravi. Kada se zdravlje naruši, narušava se harmonija u porodici, urušavaju nam se životi. Mi smo ljudi koje preventiva retko kad interesuje. Zainteresovanost nam se budi tek kada treba sanirati posledice. 

O tome svedoči i priča Vesne Arabadžić, majke autističnog deteta koji je progovorio nakon tri terapije matičnim ćelijama, koje je dobio baš u Srbiji, i to u Novom Sadu. Njena priča, koja je objavljena u Blicu nikoga nije ostavila ravnodušnim.

Vesna sa svojim suprugom i dva sina živi u Americi, u Ohaju. Njen stariji sin, četvorogodišnji Lukas, rođen je zdrav, a počeo je da pokazuje autistične znake nakon preležane virusne infekcije sa nepunih godinu dana. Nakon što su narednu godinu proveli radeći sa terapeutima za ranu intervenciju bez ikakvog napretka, Vesna i nje suprug počeli su da istražuju samu dijagnozu autizma, pa i metode za lečenje. 

Foto: Privatna arhiva

Tada su prvi put čuli za matične ćelije

- Do tad nisam ni znala da tako nešto postoji. Nisam znala ni da se matične ćelije  koriste za lečenje, nisam nikada ni čula da su one iz pupčanika najbolje za lečenje mnogih stanja. Nisam znala da one mogu po rođenju da se sačuvaju. Dok sam bila trudna niko mi to nije ponudio kao opciju. Za to krivim isključivo lekare, jer ja sam računovođa, a ne lekar. O mogućnostima i potencijalima napredne medicine oni su dužni da me obaveste, a na meni je da donesem odluku. Bar ja tako razmišljam. Žao mi je što nismo sačuvali Lukasove matične ćelije iz pupčanika po rođenju, ali takodje ne mogu da prežalim ni što nismo sačuvali matične ćelije njegovog mlađeg brata, Filipa, jer bi sada imali još više opcija za lečenje – priča Vesna za portal “Bebac”.


Foto: Privatna arhiva

Od virusa do dijagnoze koje su se plašili

Lukas je imao nepunu godinu kada je preležao tešku virusnu infekciju i nakon toga polako počeo da se isključuje iz svakodnevice i pokazuje znakove autizma. Do tada je znao da govori osnovne reči, mama, tata, i ponašao se kao i sva druga deca. Znao je da prepozna osnovne boje, brojeve i životinje. Sve to je postepeno počeo da odbacuje, povukao se u sebe i prestao da komunicira sa roditeljima. Vesna i njen suprug Lukasa su vodili kod logopeda i terapije za podsticanje komunikacije kod dece, sve do trenutka dok neurolog nije dao dijagnozu - Autizam.

- Od tada do danas mogu da kažem da sam pročitala gotovo sve stručne članke koje se tiču autizma. Saznala sam da se na Djuk univerzitetu sprovodi istraživanje o efikasnosti matičnih ćelija za tretman atizma. Nakon što je prva faza tog istraživanja protekla sa obećavajućim rezultatima,  FDA je odobrio izuzetak Djuk univerzitetu (Compassionate Care) da tretira pacijente sa dijagnozom autizma, a koji imaju sačuvane matične ćelije po rođenju.

Međutim, mi nismo  sačuvali Lukasove, a nažalost ni Filipove matične ćelije iz pupčanika. Dakle, morali smo da nađemo drugo rešenje – priča Vesna. Kako kaže, svet su prevrnuli naopačke da bi došli do najboljeg rešenja. Najpre odlaze u Panamu na lečenje matičnim ćelijama iz pupčanika od donora.

- Svesna sam skeptičnosti našeg naroda, mnogi ne veruju u modernu regenerativnu medicinu, mnogi u američku struku... čak je i moj otac prokomentarisao zašto ne idemo u Nemačku umesto Paname, da bih mu na to morala objasniti da ne kupujem auto, nego pokušavam da izlečim dete. Lukas je prošao jednu terapiju matičnim ćelijama od donora i videli smo mali pomak. Koža mu se poboljšala i neke alergije se smanjile. Ali mi smo želeli više. Preko prijateljice i ginekologa iz Tuzle, dr Suade Tinjić mi saznajemo za dr Dušana Marića i dr Džihana Abazovića. Oni rade terapiju matičnim ćelijama iz koštane srži. Te matične ćelije stare su koliko i sam pacijent. To je razlika u odnosu na matične ćelije iz pupčanika, koje nisu ni jedan dan stare, jer su zamrznute odmah po rođenju. Što su matične ćelije mlađe, nauka kaže da su potentnije. Međutim, mi nemamo opciju da biramo. Dogovaramo se. Zakazujemo. Slećemo u Srbiju – priča Vesna, navodeći da je jedan od razloga zašto se odlučila za naše lekare taj što oni rade tri terapije u razmaku od mesec dana za razliku od ostalih klinika u svetu gde predlažu jednu terapiju na svakih šest do devet meseci. Priznaje, njoj se ovaj protokol srpskih lekara učinio boljim. Na kraju se ispostavilo da je u pravu.


Foto: Privatna arhiva

 

Slavili smo kad je dobio temperaturu

- Već posle prve terapije Lukas je počeo da pokazuje značajan napredak, počeo je da koristi nove reči u kontekstu i dobili smo vokabular od oko pedesetak ili više novih reči. Neke od tih reči smo prvi put čuli na našem jeziku, počeo je da komunicira i sa mnom i sa suprugom, da se socijalizuje sa našim drugim sinom i da se igra sa psom. Posle druge terapije Lukas je dobio temperaturu. Možda je mnogima nezamislivo, ali mi smo slavili kada se to dogodilo. Lukas tri godine nije pokazivao nikakve znake da imunitet kod njega postoji. Temperatura je bila znak da se imuni sistem uključio i da je organizam počeo da obavlja funkciju koja mu je namenjena. Posle treće procedure, iako još uvek retko, Lukas je počeo da sastavlja više reči u kontekstu "daj mi sok", "skini mi jaknu", "želim taj kolač”... – priča Vesna sa osmehom.

- Otkriću vam jednu tajnu. Moj sin me je prvi put poljubio sada za vikend. Ne možete da zamislite tu sreću. Sa aspekta razlike između dece koja nemaju nikakav problem, ovi pomaci deluju beznačajno, ali nama su oni ogromni. Mi vidimo da smo na pravom putu. Mi osetimo da Lukas polako postaje aktivan član porodice – iskrena je ova hrabra majka.


Foto: Privatna arhiva


Roditelji, verujte u nauku i nova dostignuća: Sačuvajte matične ćelije

Nakon objavljivanja priče porodice Arabadžić iz Ohaja, pojavilo se mnogo komentara: od onih koji su sa oduševljenjem prihvatili da je medicina dostigla ovaj nivo lečenja, do onih koji smatraju da je ova priča samo reklama za lekare pa i onih koji su prokomentarisali kako Lukas i nema autizam. Vesna na ove komentare odmahuje glavom.

- Suprug i ja uopšte nemamo vremena da se obaziremo na takve komentare. Svesna sam da među nama ima mnogo skeptika, spomenula sam da je moj otac bio jedan od njih, ali sada i on gleda drugačije jer vidi očigledna poboljšanja. Mi puštamo da nas nauka vodi u pravom pravcu.  Po zadnjim objavama CDC (Center for Disease Control and Prevention) iz 2016. godine, jedno od 40 dece ima autizam. To više nije ona bolest za koju je pre nekoliko desetina godina data definicija. Ovo sad je epidemija. Nećemo dopustiti da zastarela definicija autizma bude prepreka da pomognemo našem sinu, i skidam kapu svim roditeljima koji misle isto, jer bez roditelja koji tako razmišljaju, ni mi danas ne bismo bili na ovom putu. Ja najbolje znam šta sam preživela ovih nekoliko godina. Najbolje znam kako je roditeljima koji shvate da sa njihovim detetom nešto nije u redu, kako je kada iz sebe iznedrite ogromnu, neopisivu snagu da prevrnete svet da biste došli do odgovora. Mi smo napretkom prezadovoljni i ove godine se vraćamo u Novi Sad. Mi želimo da Lukasova priča, onim roditeljima koji to uprkos predrasudama dozvole, bude vetar u leđa. Svakoga zato savetujem da sačuva matične ćelije na rođenju, a suprug i ja ćemo  nastaviti da obaveštavamo o Lukasovom napretku preko grupe na fejsbuku “Lukas ’ Autism Journey – It Takes a Village” i u isto vreme da pružimo podršku koliko god nam deca i vreme dozvole, jer podrška je najpotrebnija kada imamo osećaj da nam se svet ruši – zaključila je Vesna.