Komentari za tekst "Kako bi školarci trebalo da se hrane? Batut dao preporuke"
Ношење ужине је закон! Ми иначе не једемо скоро ништа упаковано и ништа из пекаре. Ја сам од оних што и хлеб меси, тако да деци обавезно шаљем ужину и никад се нису бунили. Ако немам ништа спремљено, послуже оне куповне галете или воће, орашасти плодови, неко парче сира. Стварно је све ствар навике, а навике се мењају, само треба бити истрајан.
Pakujem užinu svako jutro deci i suprugu (slani deo i slatki deo, uglavnom voće i par plazmi). Trenutno sam na porodiljskom, pa imam mogućnost da svoje vreme usmerim u najvećoj meri na porodicu, između ostalog i na zdraviju ishranu van kuće. Dok sam radila imali smo dogovor da u poslepodnevnim smeni ponekad mogu da kupe grickalice ako su pre toga jeli ručak "na kašiku" kod kuće. Ono što je zanimljivo je da su drugari iz razreda uvek rado zavisili i poslužili se iz kutije kad je bilo nešto integralno,salate i slično. Ako bi se zdrav program ishrane omogućio u školama, verujem da bi priličan broj dece izabrao nešto zdravo i šareno umesto standardnog peciva, grickalica i sokova. Isto tako, čula sam više puta na TV-u kako decu koja nose užinu drugari ismevaju. Naša deca su u starijim razredima osnovne škole i nikada im se niko nije narugao što nose užinu, naprotiv, prilično je kul.
I moja cerka nosi uzinu, voce ili spremim proju, pitu.
Kada je nosila jagode, tresnje, grozdje, to sitno komadno voce, svi dodju oko nje i traze joj :)
Ja ne znam zasto roditelji ne daju to deci, odvoje plasticnu ciniju za uzinu i deca se koliko toliko zdravije hrane.
Kada je nosila jagode, tresnje, grozdje, to sitno komadno voce, svi dodju oko nje i traze joj :)
Ja ne znam zasto roditelji ne daju to deci, odvoje plasticnu ciniju za uzinu i deca se koliko toliko zdravije hrane.
Svaki porođaj je priča za sebe i predstavlja posebno iskustvo za svaku majku »
Bolne bradavice, grebkanje, nespavanje, napadi gladi, konstanta žeđ su samo neki... »
