S obzirom da sam mama troje dece, najvise smo obilazili Tirsovu, Institut i ORL na Zvezdari. Na Zvezdari su najgori uslovi za rad i boravak.
Kada nam se pojavio problem sa usima i sluhom na Institutu smo preko veze zakazali pregled za mesec dana....nemam komentar. Naravno, po preporuci, koju smo dobili sa vise strana, otisli smo put Zvezdare. Medicinsko osoblje je za svaku pohvalu a moram priznati da su doktori, medju kojima bih najvise istakla dr Vladimira Saranovica, načelnika ORL Klinike Prof. dr Radeta Kosanovica, kao i sefa odseka „Dečija kuća“ Dr Sandru Stojanovic, ljudi kojima bez ikakve bojazni mozete da poverite svoju decu i koji vam sa velikim strpljenjem i paznjom sve objasne. Druga strana price je da u cekaonici na ORL odeljenju setaju buba rusi kao i buba svabe, prozori su polomljeni i ne dihtuju a najbitnije je da takvi strucnjaci nemaju kvalitetne aparate za audiometriju i timpanometriju...Sto se tice hrane u bolnici, ne znam sta bi trebalo da ocekujemo jer od samog susreta sa bolnicom, prilikom porodjaja, nauceni smo da je to bezukusna hrana, od koje tesko mozete da se najedete. Kod njih nije sporno da majka boravi sa detetom sve vreme, cak i otac moze da bude u toku dana prisutan, sto mnogo znaci svim roditeljima. Uvece kada se pogase svetla, krece zurka ....ukoliko ne zelite da palite svetlo, da ne bi probudili svoje dete i ometali spavanje vasih cimera, osecacete se kao da gazite po minskom polju. Samo sto umesto eksplozije mina, cucete krckanje pod nogama. To mali crni i braon bolnicki ljubimci krecu u zivot.
Na Institutu smo opet imali situaciju da su se, kad nam je sin imao eserihiju u periodu svinjskog ili sad vec ne znam kog gripa, sestre izdrale na nas, zato sto detetu od 2,5 meseca, ne mogu da pronadju venu, kako bu mu stavile bronilu, pa su ga posle 10 minuta bockanja po celom telu, odnele na drugo odeljenje a nas izbezumljene ostavile u neznanju da cekamo, jer svasta, kako moze nas da zanima sta nam se desava 10 minuta sa detetom, zasto se neprestano deri i zasto je poplaveo...
U Tirsovoj smo se zatekli za vreme Vraceva, koji su inace lekarska slava, sa detetom koje je imalo potres mozga i ostalo bez svesti, pa posto su lekari slavili i nije bilo nikog u prijemnim ordinacijama, osim stazista i medicinskih sestara, sve dok se dete nije ispovracalo, nisu se udostojili da pozovu lekara da nas uputi na dalje preglede i odeljenje. O uslovima na odeljenu ni ne zelim da pricam....

Porodila sam se u Narodnom Frontu pre 20ak dana. Moja jedina zamerka je na kvalitet i kvantitet hrane. Osoblje je za svaku pohvalu. Nakon toga sa bebom od 7 dana zavrsila u Tirsovoj. Sve pohvale za osoblje i organizaciju. Drage mame / kakvih nas ima -oni su super. Dosta vise pljuvanja po medicinskim radnicima! Losih izuzetaka ima u svakoj profesiji. Osvrnite se oko sebe i pogledajte sa kakvim ljudima izlaze na kraj. Kada sam bila u porodilistu muz jedne porodlje isao je kod nacelnice da prijavi doktorku pedijatra, zato sto je prepisala njegovoj tek rodjenoj bebi antibiotik 7 dana umesto 4 dana, kako je to smatrala mama bebe da treba (koja btw, nije medicinski obrazovana, al je drma postporodjajna depresija, na zalost). Jednostavno se mami nije svidelo da lezi u bolnici sa bebom pa je napala doktorku koja je savesno lecila njihovo bolesno novorodjence.

u petrovcu na mlavi doktor te salje na privatni ultra zvuk kod njegove supruge i mozete zamisliti kako je nama. a ima duplo bolji u bolnici. a niko ne sme da mu se suprostavi jer smo njegovi pacijenti...

Svi samo pljujete. zašto neko od vas ne preduzme nešto po tom pitanju.
Ili vi jednostavno ne shvatate da ste i vi ova država, a ne samo posmatrač koji će da osuđuje, i bube su vaše koliko i njihove.

Nisam hvala Bogu imala iskustva sa bolnicom, osim porođaja u Gradskoj bolnici Zvezdara, osoblje je sjajno, nisam imala nikakvu vezu, i sve je bilo sasvim normalno.
Dosta više pjuvanja po našim institucijama, zato i propadamo.

Institut za reumatologiju Beograd
Bila 10-ak dana sa na odeljenju sa detetom od 4 godine. Izuzetno cisto, hrana srednje zalosna,kreveti previsoki i neudobni ali zato kompletno osoblje od cistacica, servirki, preko medicinskih sestara, fizijatara i lekara izuzetno ljubazno i strucno.

Ja takodje sto se tice instituta za majku i dete ,mogu reci da su jako neljubazni i nezainteresovani,drski..beba od 7meseci mi je imala zakaznu operaciju u 7h kao prva na redu,medjutim oni su dete sotavili da ceka gladno do 11 h jer navodno ne sme nista jesti pre operacije,uzas..nebi ni tad da ja nisam pobesnela i cula vec vise od 2 h sata grohote i smeh i caskanje doticnog doktora is estara na terasi pored nase sobe dok ispijaju kafe ,a bebe cekaju..ja sva istraumirana...kada su je operisali,boze sacuvaj doktor joj trebao skinuti konce,medjutim izgubio s ei on i ostale doktori a ans trebali otpustiti i onda su dete zgrabile sestre i iscupale joj tako d aje urlalal,mene u startu izbacile ispred vrata da cekam.Kada su joj izvadiliz aboravili su jedna konac koji joj je napravio problem i pocelo da se gnoji,nakon emsec dana smo otisli na kontrolu i doktor ga je nasilno i grubo izvukao pravdajuci da je to moglo svakom da se desi i samo prokomentarisao pa kako ga nisu videle...ma sve ukupno horor nije ravan,bili smo 7dana kao vecnost....Takodje sam cula da je i u ostlaim bolnicama slicno i da su svi drski prema pacijentima i nezainterosavani,na viziti ih obidju,a posle ne fermaju..

Kako mi je tuzno kad citam o vasim iskustvima. Ne mogu sa razumem zasto su nase bolnice u takvom stanju. Svi govore da nema sredstava, pa koliko je tih sredstava potrebno da se potamane bube ili nabavi bar neka fotelja na razvlacenje, makar i polovna, da majke ne spavaju na tvrdim stolicama? Neljubaznost osoblja je vec tezi slucaj. Mislim da bi se time trebalo pozabaviti jos u toku skolovanja. Delimicno je to i nas mentalitet, na zalost, da se prema onima koji su slabijem polozaju od nas ili koji zavise od nas odnosimo s prezirom. To je uzasna navika/osobina i treba je iskoreniti. Meni je porodjaj jedna od najlepsih uspomena u zivotu, i od srca zelim svim buducim majkama da im to bude lepo iskustvo, da se uslovi poprave i da se sestre sete da su i one ili ce sutra biti, majke.

Porodila sam se pre 8. Meseci u Betaniji i bila sam prezadovoljna sa svim. Svi su, uglavnom,bili ljubazni i niko nije bio neprijatan prema meni.Ja ne jedem meso i zene koje su donosile hranu su se potrudile da nadju nesto za mene da jedem. Svako ko je usao u sobu nam je pozeleo dobar dan pa cak i cistacice. Dojke su mi se upalile od nadoslog mleka a u svakoj smeni je dolazila sestra da me izmuza.Zivela sam 15 godina van Srbije i bila sam strasno uplasena kako ce to da izgleda ali sam bila prijatno iznenadjena sa svim.Naravno da se moze unaprediti mnogo cega, okreciti sobe i srediti kupatila ali sve u svemu i sledeci put ce to biti u Betaniji.

Moja iskustva iz IZDO Vojvodine su da je strucnost lekara neosporiva, ali protok informacija lekar/roditelj je vrlo los. Uglavnom smo ih trazili po institutu i vukli za rukav kako bismo saznali nesto o svom detetu. Takodje podeljeno misljenje i o sestrama koje brinu o deci, neke su bile vrlo korektne i izvrsavale svoj posao, dok su zbog nekih deca pored bolesti dobijala i urinarnu infekciju.Uslovi i nisu toliko losi, ni za decu, ni za roditelje koji su uz njih.

Nemam mnogo iskustva s bolnicama, ali ovo, koje bi rebalo da mi bude najlepse i da ga se uvek s radoscu setim, je bilo najgore u mom zivotu. Bolovi su poceli 24h pre no sto sam se porodila. Sestra me naterala da se skinem potpuno gola i setam tako od ordinacije do ordinacije da bi me"pripremila" za porodjaj. Kad su videli da porodjaj ipak neced uskoro konacno se obukoh i ostadoh da cekam na odeljenju. Docekah da pocne beba da se migolji da izadje kad mi se druga sestra smeje sto sam se skinula gola i kaze da moze da me pripremi za porodjaj i ako sam u bolnickoj haljinici... Onda me ostavi da stojim u porodjajnoj sali pored kreveta sve onako u bolovima, oni kreveti visoki, nema nikog da se pojavi a mene beba pritiska li pritiska. Ja od ocaja pocnem da placem, kad eto ti dve sestre cerekaju se svojim salama i onda se jos vise zasmeju kad vide mene kako placem i s ogromnim stomakom pokusavam da se domognem visokog kreveta!
Porodjaj i doktorke su bili stvarno olaksanje i taman se ponadam da ce ipak sve biti OK, kad u sobu za sveze mame neljubazna sestra unosi mojui bebu i na sva moja naivna pitanja odgovara sa takvom arogancijom, kao kad los djak nauci jednu lekciju pa se pravi da sve zna. Ja je pitam: sta je to belo po bebi, jel' puder!? A ona meni: svasta! Kakav puder! (Samo sto mi ne kaze:budalo jedna!)
Onda nam svima ostavi upaljeno svetlo i celu noc novorodjena beba i mrtva umorna majka i sve one mame i bebe sto su bile u sobi...spavaju pod zarkom sijalicom... Ja mislila to tako treba, iz nekog razloga... Onda u jednom momentu vidim da ne mogu da spavam ni ja ni beba... Do jutra nisam mogla nikog da dozovem. Cak sam vikala iz kreveta i ja i sve one mame... a nema nigde prekidaca, dugme da dozoves sestru ne radi...
Odose sve one mame pre mene. Ja ostanem za vikend, jer sam poslednja, beba gladna, ja jos nemam mleko. Beba place ja vicem da mi se donese mleko, nema nikog, nema nikog niz hodnik, nema nikog na salteru... u nekoj, ko zna kojoj sobi nadjem sestru koja susi svoju kosu fenom... :-/ To je sve u Uzicu u bolnici. A slabu hranu i te detalje koji su vec normalni za nasu bedu da i ne pominjem. Samo bih volela da ljudi bar malo budu bolji. To bismo valjda mogli...

Moje iskustvo iz porodilišta na Zvezdari kada sam otišla na pregled jer mi je prošao termin pet dana dežurni doktor se bunio da pregleda mene i još jednu trudnicu i da nam pogleda rezultat ctg jer kaže to njegov posao ali sam bila uporna i pregledao me izvinjavajući se za sve sto mi je pre toga rekao i tako uveče su krenuli bolovi i zamalo da me sestra nije vratila kuci kaže ne izgledam kao da imam bolove i ipak je doktorka rekla da ostanem i tako dva sata sam se mučila jer je babica smatrala da nije vreme za početak porođaja(valjda joj se spavalo) dva puta sam je budila i izvlačili iz kreveta imala sam strasne bolove i krvarenje tek kada sam joj dosadila stavili su me na krevet za porođaj i u roku od 15 min sam se porodila nisu stigli ni do sale da me odvezu hvala bogu ja sam imala brzi porođaj mogu da zamislim koliko muče žene kod kojih duže traje porođaj a da su me na vreme pripremili možda bih se pre porodila a plodova voda je bila zamućena i posle porođaja doktorka i babica su zaboravile da mi izvade gazu jer završila im se smena i otišle su srećom pa sam čula njihov razgovor pa sam rekla sestri koja je dosla da me vodi u sobu. U suštini osoblje je ok što me je jako iznenadilo sem pojedinaca. Sobe solidno čiste bile smo samo nas dve u sobi to je bilo super ali je sve staro i oronulo jedino su kupatila katastrofa stara i užasno hladna. Hrana je ok dok sam ja tamo boravila. A sve pohvale za pedijatare. I to je moje iskustvo samo treba biti uporan jer nažalost nikog nije briga kako se ti osećaš.

Ne znam da li vam je prece da vam dijete ozdravi ili da vam daju kvalitetnu hranu u bolnici. Sto se mene tice, mogla bih i svih 10 dana koje sam provela u Tirsovoj spavati i na podu i donositi hranu, samo da mi spasu dijete. Oni su pretrpani jer pokusavaju svakom pomoci. Beskrajno sam zahvalna svim ljudima u Tirsovoj i bas me briga sto nas je bilo po cetiri majke i cetiri djeteta u jednoj maloj sobici.

Dečija bolnica Novi Sad (Odeljenje za odojče i malo dete)

Jezivo je a izgleda da nikoga to nije briga. Ja sam bila sa deteto 10 dana i to je pakao. Spavate na stolici što nije normalno, to su one tvrde stolice baš za sedenje. Hranu mame nemaju pa i je muz donosio svaki dan, ali zamislite one žene koje nisu iz NS, kupe neku suvu glupost tu blizu bolnice ako smeju da ostave dete na kratko. Sumorni beli boksovi, bez ijedne slike, postera ili bilo čega što bi pozitivno uticalo na tu jadnu decu. Mi smo bili kad nije bila grejna sezona i ledila sam se od zime. Zamislite kad preko trenerke imam bade mantil a bebu od dva meseca moram da skine golu da je pregledaju. Svako jutro ih mere tako gole u nekom hodniku gde se mešaju svi mogući virusi... za lekare ne mogu da kažem ništa loše, osim što je potpuno besisleno da kada pregledaju dete morate da izađete napolje, oni ćućure i ništa vam ne govore kao da ste potpuno nezainteresovani za svoje dete. Sestre kako koja, bilo ih je zaista fantastičnih, one se ubijaju od posla i nema ih dovoljno, bilo je i onih koje nikakav osećaj za decu nemaju (mada manje). Pored svih gluposti meni je jako teško palo to što detetu od dva meseca ne daju da jede kad je gladno (ako imate sreće da imate dovoljno mleka onda tih problema nema), nego kad im piše tamo (to lekar napiše) tačno u koliko sati. Ne dozvoljavaju da mama detetu pravi to adaptirano mleko, nego ono jadno boloseno (prethodno mozda i ne popije pola doze) mora da čeka tri sata ili 6 sati na mleko jer su oni tako zamislili. Nigde nisam čula niti pročitala da se dete od dva meseca može potpuno uobročiti. Tako je on jadan gladovao, vrištao.... a ja sam morala krišom da unesem kuvalo m(etalno) i da krišom pravim detetu da jede da ne skapa od gladi. Oni predvide hranu u ponoć a on tad spava (ne budi se od 9 do 3h recimo), tako da mu ostaje da čeka jutro kad u 6h ponovo donose hranu... da li je to noramalno???? Pa mi ovako matori pa jedemo kad smo gladni a ne bolesna deca i to bebe. Sad je moj sin već veliki, moze da sačeka obrok, zna se otprilike kad ruča, kad večera ali tada to je bio užas!

Ana Štajdohar????? Pa zar je ona bila razlog da se objavi nešto što je činjenica već dugo? O tome bruji cela Srbija, kakav tretman imaju žene u porodilištima, zatim deca, o tome je suvišno govorit! U Novom Pazaru sakate žene, skoro su ženi odsekli deo debelog creva, prošle godine vratili bebu majci u utrobu, nakon čega je ostala sa poremećajima, zatim poznati slučaj porodice Hazirović, i još puno sličnih. Dokle više???

ja sam nedavno sa 7-mesecnim sinom bila u bolnici u Nisu,imao je jaku upalu gde mu je crp bio 135 a normalno je do 5.trebili smo biti u izolaciji,ali kako nije bilo mesta,poslali su nas na neuro pedijatriju,medjutim,nije bilo mesta ni tamo,tako da sam na kraju smestena u jedinom preostalom krevetu na odeljenju gastro!sa tolikom infekcijom su me smestili na odeljenje gde su non stop prolazili virusni i bolesni!tako fda je pored temperature od 40 stepeni,dobio i proliv od bebe pored.vizita je zaboravila da prodje jer sam se vodila na drugom odeljenju.bube ruse na sve strane,spavannje naravno sa bebom u istom krevetu.jedino sto su sestre bile dobre i to samo pojedine

Bolnica u Vrscu,katastrofalna,higijena nije bas na zavidnom nivou,ali nije ni savrsena..Dr.koja se na decijem odeljenju tretira kao pulmolog,a zapravo je SAMO deciji pedijatar,usput ima privatnu ordinaciju gde poprilicno naplacuje svoje usluge,a u bolnici se ophodi prema deci kao prema stoci,nema zivaca da slusa dete od 10 meseci kako place,pa salje da se alergo-test radi u privatnoj laboratoriji gde se,naravno,naplacuje...Obavlja telefonski razgovor,dok sam sa detetom u ordinaciji i pritom mi govori da smirim dete kako bi ona mogla da razgovara,a osudjuje roditelje i ne zeli da im daje uput za drugu ustanovu,jer,Boze moj,kako bi ona drugacije "navukla" u svoju privatnu ordinaciju...Jos mnogo toga bih imala za napisati,ali da ne duzim...

Ako je moguće da se ovaj moj mail objavi, Vi ga objavite. Nakon što sam svojim očima videla užas u kojem borave bebe i majke u Dečijoj bolnici u Novom Sadu, samo molim Boga da slučajno moje dete ne završi tamo. Mail sam poslala Ministarstvu zdravlja i tadašnjoj ministarki Đukić-Dejanović ali na žalost nisam dobila nikakav odgovor.
To
kabinet@zdravlje.gov.rs
Postovana gospodjo Djukic-Dejanovic,

molim Vas, kao Ministarku, kao zenu, majku, da procitate ovaj mail i obratite paznju na situaciju koja je strasna i za ne poverovati u Decijoj bolnici u Novom Sadu. Ne znam kakva je situacija u ostalim bolnicama ali ja sam danas prvi put bila tamo da posetim kumu i kumicu koja ima godinu dana i u bolnici je zbog upale pluca. Uslovi koje sam tamo videla ne prilice ni najgorim kriminalcima a ne deci i njihovim majkama. Kumica ce biti 10 dana na odeljenju u nekom boksu 2x2 m. Pored kreveca je stolica i cini mi se ormaric na kojoj majka treba da provede 10 dana i pri tom ostane zdrava da brine o tom detetu. Zena spava na stolici, noga joj je otekla i ne dozvoljavaju da je iko zameni. Hrana je uzasna tako da kumici sve donosi otac inace dete ne bi ni jelo. Zaista sam uzasnuta zatecenim prizorom i ne mogu da verujem da se u ovoj drzavi moze dozvoliti tako nesto. Znam da se susrecete sa gomilom problema ali da li je moguce da je Decija bolnica relativno skoro preuredjena a da su uslovi takvi? Sta je onda to preuredjeno? Lekarske ordinacije? Postoji li ikakva sansa da se preduzme nesto po tom pitanju? A mogu zamisliti sta je na tom odeljenju jos sve za ne poverovati ali ja Vam mogu trenutno reci samo za ovo sto sam videla, a bolje da nisam jer i ja imam malo dete i molim Boga da ne budem u situaciji da moram tamo provesti i jedan minut a ne dan.

Hvala unapred na razumevanju i odvojenom vremenu.

Maja iz Novog Sada